Poslednjih dana zbog tragedije koja je zadesila jednu porodicu u Srbiji pojavila se kao aktuelna tema tzv. akušersko nasilje. Iako je mnogo žena pretrpelo ovakav vid nasilja, u većini slučajeva iste nisu odlučivale da se upuste u sudske procese što zbog odbijanja da se ponovo suoče sa već pretrpljenom traumom, što zbog bojazni da će ih sistem izneveriti. Kako naša advokatska kancelarija smatra da je tema tzv. akušerskog nasilja zaista bitna, odlučili smo da joj se posvetimo i u neku ruku ukažemo na to koliko je neophodno prijaviti svaki vid nasilja što zbog zaštite samog pojedinca, što zbog celokupnog društva kako bi se sprečio ponovni vid bilo kakvog nasilja učinjenog prema drugoj ženi, detetu, porodici.

Mi ćemo se u ovom tekstu potruditi da vam ukažemo na to po kojim pravnim osnovima biste mogli da se obratite sudovima radi ostvarivanja individualnih prava i kako da prepoznate tzv. akušersko nasilje. Smatramo da nijedna žena ne sme da pristane na to da iskustvo kao što je porođaj započne sa utešnim rečima: „znam da mora biti teško, ali ću izdržati“.

Svaki vid nasilja je sankcionisan našim Krivičnim zakonikom.

Pre svega je važno da napomenemo da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom. Ustavom RS je jasno propisano da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, kao i da su fizički i psihički integritet nepovredivi, te da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Ono što je možda na početku ovog teksta bitno napomenuti jeste da u sudskoj praksi postoje određene dileme u pogledu toga koji je to momenat kad dete-fetus-nasciturus postaje subjekt prava koji uživa krivičnopravnu zaštitu. Upravo od toga zapravo i zavisi kako na adekvatan način kvalifikovati delo protiv lekara u slučaju kada je zbog, danas popularnog termina, „lekarske greške“ došlo do smrti novorođenčeta.

Ukoliko je dete živo rođeno ali je kasnije preminulo usled posledica do kojih je došlo zbog greške lekara, ne postoji problem u pravnoj kvalifikaciji takvog krivičnog dela. U tom slučaju možemo govoriti o teškom delu protiv zdravlja ljudi koje je propisano u čl. 259 st. 2 Krivičnog zakonika, a za koje krivično delo je zaprećena kazna zatvora od 2 do 12 godina.

Ovo krivično delo se goni po službenoj dužnosti, što znači da će usled prijave ovakvog slučaja, Više javno tužilaštvo biti nadležno za pokretanje i vođenje krivičnog postupka. Međutim, ukoliko se dete ne rodi živo usled tzv. lekarske greške, postoji pravna dilema u pogledu toga da li se može govoriti o gore pomenutom krivičnom delu imajući u vidu da je za postojanje tog krivičnog dela neophodno da je došlo do smrti nekog lica, a po nekim shvatanjima nerođeno dete-fetus nije ličnost, te pre svog rođenja ne postoji ni kao subjekt prava.

Drugim rečima, prema ovom stanovištu, u slučaju smrtnog ishoda ploda, predmet optužbe jesu samo radnje kojima se povređuju prava trudnice, a ne prava ploda jer ukoliko nije živo rođeno postoji pravna dilema u pogledu toga da li ono može da uživa krivičnopravnu zaštitu koja se formalno stiče rođenjem. Sa druge strane, prema savremenom stanovištu, plod dobija krivičnopravnu zaštitu od trenutka početka porođaja i od tada se smatra nosiocem prava na život, tako da bi trenutak od kog plod stiče svoju krivičnopravnu zaštitu bio početak prvih porođajnih bolova koji vode porođaju.

Ono što je bitno napomenuti jeste da ukoliko se porođaj završio smrtnim ishodom deteta, isto ne znači nužno i da je trudnica sasvim sigurno bila žrtva tzv. akušerskog nasilja. Termin „akušersko nasilje“ se vezuje za ispoljavanje nekog vida nasilja prema trudnici ili detetu, bilo psihičkog bilo fizičkog. U slučaju da je žena u toku porođaja doživela ovakav vid nasilja, ona, u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja ima različita prava i pravne mogućnosti. Pored vođenja krivičnog postupka koji je gore opisan, žena koja je pretrpela akušersko nasilje ima pravo i na naknadu štete.

Šteta predstavlja umanjenje nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja, kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Dakle, razlikujemo materijalnu i nematerijalnu štetu.

Naknada štete se može zahtevati za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, zatim zbog smrti bliskog lica, kao i za strah. Imajući u vidu da je svaki konkretan slučaj drugačiji, odnosno da su iskustva trudnica drugačija, možemo govoriti i o različitim osnovima po kojim biste imali pravo na novčanu naknadu.

Imajući u vidu navedeno, obratite se našem stručnom timu za adekvatan pravni savet.